Upra­va po­li­ci­je od po­čet­ka go­di­ne re­gi­stro­va­la je 409 kri­vič­nih dje­la ko­ja su po­či­ni­li ma­lo­ljet­ni­ci, a naj­ve­ći dio njih od­no­sio se na kra­đe i to 311. Osim to­ga ma­lo­ljet­ni­ci su hap­še­ni i zbog sta­vlja­nja u pro­met opoj­nih suspstan­ci, po­sje­do­va­nja oruž­ja, na­ru­ša­va­nja jav­nog re­da i mi­ra.
– Od ukup­nog bro­ja iz­vr­še­nih dje­la od stra­ne ma­lo­ljet­ni­ka, 311 kri­vič­nih dje­la su iz obla­sti imo­vin­skog kri­mi­na­li­te­ta, tj. 76,03 od­sto. Naj­ve­ći broj ovih kri­vič­nih dje­la po­či­njen je na te­ri­to­ri­ji Pod­go­ri­ce i Nik­ši­ća – ka­za­li su za „Dan” iz Upra­ve po­li­ci­je.
Upo­red­ni po­da­ci po­ka­zu­ju da su ma­lo­ljet­ni­ci za 10 mje­se­ci ove go­di­ne po­či­ni­li vi­še kri­vič­nih dje­la ne­go to­kom ci­je­le pro­te­kle go­di­ne, ka­da je 291 ma­lo­ljet­nik po­či­nio 375 kri­vič­nih dje­la.
Spe­ci­ja­li­sta so­ci­jal­nog ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke Ni­ko­le­ta Daj­ko­vić ka­že da usled po­bolj­ša­nja ži­vot­nog stan­dar­da, ši­re­nja ten­den­ci­je za vo­đe­nje ta­ko­re­ći mo­der­nog ži­vo­ta ko­ji zah­ti­je­va ,,br­zo ži­vlje­nje”, tj. ma­nje slo­bod­nog vre­me­na, ma­nju po­sve­će­nost po­ro­di­ci, što do­vo­di do ve­će otu­đe­no­sti me­đu lju­di­ma, do­la­zi do po­ve­ća­nja sto­pe kri­mi­na­la, a po­seb­no ma­lo­ljet­nič­ke de­li­kven­ci­je.
– Sva­ko de­lin­kvent­no po­na­ša­nje u svo­joj bi­ti iza­zi­va te­žnju za kom­pen­za­ci­jom osje­ća­ja ma­nje vri­jed­no­sti. Mla­di de­lin­kven­ti su če­sto u su­ko­bu s oko­li­nom, za­ko­nom i po­li­ci­jom, što kod njih iza­zi­va do­da­tan osje­ćaj stra­ha i ne­si­gur­no­sti – na­ve­la je Daj­ko­vić u ana­li­zi ob­ja­vlje­noj u ča­so­pi­su Me­di­kal.
De­kan Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, kri­mi­na­li­sti­čar Ve­li­mir Ra­ko­če­vić, ob­ja­šnja­va da ma­lo­ljet­ni­ci če­sto či­ne kri­vič­na dje­la ka­ko bi se is­ta­kli u dru­štvu i do­bi­li pa­žnju ko­ja im ne­do­sta­je.
– Na­rav­no da je to po­gre­šan na­čin za do­bi­ja­nje pa­žnje, ali oni sma­tra­ju da će ta­ko po­sti­ći cilj. Ta­ko­đe, okru­že­nje i uzo­ri su ja­ko bit­ni. Uko­li­ko su okru­že­ni lo­šim dru­štvom ko­je ima kri­mi­nal­nu pro­šlost ili su če­sto u pri­li­ci da vi­de kri­mi­nal­ce ko­ji su po­sti­gli ne­ku ma­te­ri­jal­nu ko­rist od ta­kvog po­stu­pa­nja, ve­će su šan­se da i oni uđu u taj svi­jet. Ipak, u ci­je­loj pri­či ve­o­ma je va­žno vas­pi­ta­nje i pa­žnja ko­ju do­bi­ja­ju od ro­di­te­lja i bli­skog okru­že­nja – ob­ja­šnja­va Ra­ko­če­vić.
On na­vo­di da se ma­lo­ljet­nič­ka de­li­kven­ci­ja u ma­loj mje­ri raz­li­ku­je od kri­mi­na­li­te­ta od­ra­slih.
– Ma­lo­ljet­na li­ca mo­gu da po­či­ne sko­ro sva­ko kri­vič­no dje­lo kao i pu­no­ljet­ni gra­đa­ni. Je­di­no ni­je­su u pri­li­ci da ne­ko­me us­kra­te pra­va iz obla­sti ra­da jer ni­je­su za­po­sle­ni. Za­bri­nja­va po­ja­va da ima­mo sve vi­še ma­lo­ljet­nič­kih gan­go­va, od­no­sno ban­di, ko­je či­ne kri­vič­na dje­la. To je ne­ga­ti­van trend ko­ji se mo­ra za­u­sta­vi­ti kroz po­di­za­nje svi­je­sti da se či­nje­nje kri­vič­nih dje­la ne is­pla­ti – is­ti­če Ra­ko­če­vić.
U ra­ni­joj ana­li­zi Uni­ce­fa na­ve­de­no je da se ma­lo­ljet­nič­ko pre­stup­ni­štvo mo­že po­sma­tra­ti u užem i ši­rem smi­slu. U užem smi­slu ono pred­sta­vlja kr­še­nje prav­nih nor­mi, a u ši­rem smi­slu po­red iz­vr­še­nja kri­vič­nih dje­la uklju­ču­je i kr­še­nje mo­ral­nih nor­mi.
– Od ukup­nog bro­ja ma­lo­ljet­nih po­či­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la u Cr­noj Go­ri na žen­sku po­pu­la­ci­ju ot­pa­da tri do pet od­sto. Naj­če­šća kri­vič­na dje­la ko­ja iz­vr­še ma­lo­ljet­ni­ci u Cr­noj Go­ri su imo­vin­ski de­lik­ti i to u pre­ko 70 od­sto slu­ča­je­va. Naj­če­šća re­ak­ci­ja dr­ža­ve pre­ma ma­lo­ljet­nim po­či­ni­o­ci­ma kri­vič­nih dje­la je iz­ri­ca­nje mje­ra po­ja­ča­nog nad­zo­ra u pre­ko 80 od­sto slu­ča­je­va – na­vo­di se u ana­li­zi.M.S.


Ne­zre­lost jed­na od glav­nih oso­bi­na

Daj­ko­vić ka­že da je emo­ci­o­nal­na i so­ci­jal­na ne­zre­lost jed­na od glav­nih oso­bi­na ma­lo­ljet­nih de­lin­kve­na­ta.
– Za­tim  po­sje­du­ju i ego­cen­trič­nost, zbog ko­je je pri­stup ta­kvim oso­ba­ma do­dat­no ote­žan jer sma­tra­ju da su sa­mo oni u pra­vu. Zbog ego­cen­trič­no­sti se su­prot­sta­vlja­ju svi­ma u okru­že­nju. Fru­stra­ci­o­ne te­o­ri­je de­lin­kvent­no po­na­ša­nje po­sma­tra­ju kao iz­raz is­po­lja­va­nja agre­si­je. Po­što oso­ba ne mo­že da za­do­vo­lji ne­ke že­lje i po­tre­be, ona za­pa­da u bi­jes, agre­siv­nost i is­po­lja­va je u de­lin­kvent­nom po­na­ša­nju na­pa­dom na objek­te.  Ma­lo­ljet­ni de­lin­kven­ti se sna­žno od­u­pi­ru kon­tr­o­li i sva­kom po­ku­ša­ju mi­je­nja­nja nji­ho­vog po­na­ša­nja, pa se zbog to­ga kod njih ja­vlja i ne­spo­sob­nost stva­ra­nja pri­snog do­di­ra s okru­že­njem i oso­ba­ma sa ko­ji­ma ži­ve – na­vo­di ona.